Njegova skromnost i suzdržljivost prema dunjaluku
Skromnost je pokazatelj savršenosti duše, njene uzvišenosti i časnosti. Skromnost robu samo uveća visinu i veličanstvo. Imam Hasan, a.s., je išao stopama svog djeda i oca u plemenitosti morala. Historija je zabilježila mnoga znamenja koja ukazuju na njegove uzvišenosti u ovoj osobini. Ukazat ćemo na neke primjere.
Jednom je prolazio je pored grupe siromaha koji su bili sjedili, a pred sobom su imali komadiće hljeba, od kojeg su uzimali i jeli. Rekli su: „Sine Allahovog Poslanika, izvolite ručati s nama.“ On je sjahao i rekao: „Doista Allah ne voli one koji se uzdižu,“ i počeo je jesti s njima sve dok se nisu svi najeli, a hrana je njegovim berićetom ostala neumanjena. Zatim ih je pozvao na ručak kod sebe, nahranio ih i odjenuo potrebnom odjećom.
Drugi put je prolazio pored skupine djece koja su jela pa su ga pozvali da im se pridruži. Odazvao im se, a onda ih je odveo svojoj kući i darovao ih od svoje dobrote i ljubaznosti. Pritom je rekao: „Oni su u prednosti jer nisu imali ništa osim onoga čime su mene hranili, a mi imamo puno i mimo onoga što im darujemo.“
Imam je odbijao sve užitke i naslade života krećući se prema kući Ahireta koju je Svevišnji Allah pripremio za Svoje bogobojazne robove. Jedan od najvažnijih vidova njegove suzdržljivosti prema dunjaluku bila je suzdržljivost prema vlasti u želji za Božijim zadovoljstvom; ovo se očituje onda kada vidimo stepen Muavijine žudnje za vlašću i njegovu upotrebu svih nemoralnih načina za dostizanje prevlasti, dok vidimo imama Hasana kako odustaje od vlasti kada vidi da ona neće ostvariti ništa osim prolijevanja muslimanske krvi. Također, jedan od primjera njegove suzdržljivosti prema dunjaluku jeste i predaja koju je prenio Mudrik ibn Zijad: „Bili smo u Ibn Abassovim baščama. Došli su Ibn Abbas, Hasan i Husejn, prošetali tim baščama pa sjeli na obalu jednog potoka. Hasan, a.s., me upitao: ‚Mudrik, ima li kod tebe hrane?‘ Odgovorio sam da ima, ustao i donio malo hljeba i soli s dva svežnjića zeleni. Pojeo je malo i rekao: ‚Mudrik, koliko je ovo prijatno.‘ Nakon toga je donesena ostala hrana i bila je jako ukusna. Imam Hasan, a.s., mi se onda obratio, naredivši mi da pozovem sve sluge i da im ustupim hranu. Učinio sam kako mi je rekao i oni su jeli, ali imam Hasan, a.s., nije. Upitao sam ga: ‚Zašto ne jedeš ovu hranu?‘ i odgovorio mi je: ‚Ona prva mi je bila draža.‘“