Imam Husejn

Imam Husejn 0%

Imam Husejn Grupa: Islam

Imam Husejn

Korektura ove knjige je urađena u instituciji imam Hasan neka je mir na nj.

Grupa: Posjete: 21312
Download: 3861

Komentari:

Imam Husejn
Pretraga knjiga
  • Započni
  • Nazad
  • 30 /
  • Naprijed
  • Kraj
  •  
  • Download HTML
  • Download Word
  • Download PDF
  • Posjete: 21312 / Download: 3861
Veličina Veličina Veličina
Imam Husejn

Imam Husejn

Bosnian

Korektura ove knjige je urađena u instituciji imam Hasan neka je mir na nj.

Beduin je uzeo novac zahvalivši se i moleći za njega dobro uz stihove:

مُطَهَّرُونَ‏ نَقِيَّاتٌ‏ جُيُوبُهُمْتُتْلَى الصَّلَاةُ عَلَيْهِمْ أَيْنَمَا ذُكِرُوا

فَأَنْتُمُ أَنْتُم الْأَعْلَوْنَ وَ عِنْدَكُمْعِلْمُ الْكِتَابِ وَ مَا جَاءَتْ بِهِ السُّوَر

مَنْ لَمْ يَكُنْ عَلَوِيّاً حِينَ تَنْسُبُهُفَمَا لَهُ فِي جَمِيعِ النَّاسِ مُفْتَخَرٌ

Očišćeni, neokaljanih čela, blagoslov teče na njih gdje god da se spomenu, vi, upravo vi ste uzvišeni, kod vas je znanje o Knjizi i onom što su donijele sure. Onaj koji nije alijevac po rodu, njemu ni kod koga nema ni pohvale.

Hrabrost

Doista čovjek ostane nemoćan u opisu i govoru kada proučava stranice hrabrosti u ličnosti imama Husejna, jer je on hrabrost bio naslijedio od svojih očeva, odgojen je i odrastao s njom, pa je i sam postao izvor hrabrosti i njen korijen. On je bio hrabar u izricanju i smion u odbrani istine, što je naslijedio od svog velikog djeda, Muhammeda, s.a.v.a., koji je stao pred najuobraženije mušričke snage sve dok ih nije pobijedio s ubjeđenjem, vjerom i džihadom na Božijem putu.

Imam Husejn, a.s., je stao uz svog oca, Zapovjednika vjernih, u borbi za vraćanje islama na vlast i usmjeravanje ummeta na put istinskog islama, boreći se protiv snaga zablude i zastranjenosti, i to riječima, djelom i snagom oružja, kako bi vratili istinu na zasluženo mjesto.

Stao je uz svog brata Hasana kao požrtvovani junak da bi očuvali ummet i spasili odabrane vjernike koji su držali do puta islamske poslanice. Ostao je ustrajan i čvrst kada je masa muslimana u pomaganju svoje vjere oklijevala pred Muavijinom silom i zabludom, njegovim zločincima i strujom koju je vodio da unakazi postojanu vjeru.

Nije se bojao nikakve prijetnje, niti onoga što se naziralo kao tragičan kraj njegovog ustanka koji je podignut da bi se stanje ummeta popravilo, proživila poslanica njegovog djeda Poslanika i da bi se stalo na put nepravdi i pokvarenosti. On se pobunio predan Božijoj zapovijedi i uložio sve svoje napore tražeći Njegovo zadovoljstvo. To je onaj koji je Hurru ibn Zijadu er-Rijahiju, kada mu je ovaj rekao: „Podsjećam te na Allaha u vezi s tvojom dušom jer ako posegneš za sabljom, zasigurno ćeš biti ubijen!“, uzvratio:

أَ فَبِالْمَوْتِ تُخَوِّفُنِي؟ وَ هَلْ يَعْدُو بِكُمُ الْخَطْبُ أَنْ تَقْتُلُونِي؟ وَ سَأَقُولُ كَمَا قَالَ أَخُو الْأَوْسِ لِابْنِ عَمِّهِ:

„Zastrašuješ li me to smrću? Zar vi možete išta više učiniti osim da me ubijete? Ja ću ti u odgovoru ponoviti stihove koje je moj brat iz plemena Avs, kada je išao pomagati Poslaniku, rekao svom amidžiću:

سَأَمْضِي وَ مَا بِالْمَوْتِ عَارٌ عَلَى الْفَتَىإِذَا مَا نَوَى حَقّاً وَ جَاهَدَ مُسْلِماً

وَ آسَى الرِّجَالَ الصَّالِحِينَ بِنَفْسِهِوَ فَارَقَ مَثْبُوراً وَ وَدَّعَ مُجْرِماً

فَإِنْ عِشْتُ لَمْ أَنْدَمْ وَ إِنْ مِتُّ لَمْ أُلَمْكَفَى بِكَ ذُلًّا أَنْ تَعِيشَ وَ تُرْغَمَا

Ja ću otići ka smrti jer smrt za odvažnog nije sramota onda kada je njegov cilj Istina, kada se bori kao musliman, potpomaže svojom dušom ljude dobrostive, suprotstavlja se prokletniku i rastavi se od griješnika. Ako ostanem živ, neću se kajati, a i ako umrem, neću biti uznemiren, ali tebi je dovoljno to što živiš takav sramotan život.“

Na dan Taffa zauzeo je stav kojim je zapanjio i zbunio i one najpametnije i nije se slomio pred najvećom nedaćom čak ni kada je ostao sam, već je stajao poput visoke planine kojoj se neprijatelj nije mogao približiti od strahopoštovanja i bojazni, uprkos mnogim ranama na tijelu, o čemu je čak i neprijatelj svjedočio. Humejd ibn Muslim je rekao: „Tako mi Boga, nikada nisam vidio čovjeka slomljenih krila kao što je on, kome su pobijena sva djeca, članovi porodice i prijatelji, a da je hrabriji, da vlada sobom i da je u ratu neustrašiviji. Tako mi Boga, niti prije niti poslije njega nisam vidio nikoga sličnog, da su neprijateljski vojnici s desne i lijeve strane od straha od njega, poput koza kada ih napadnu vukovi, bježali na sve strane.“

Ponos i prkos

Doista se lik muslimanskog revolucionara u najljepšem i najpotpunijem obliku pojavio u prkosu imama Husejna i njegovom odbijanju da bude strpljiv prema nepravdi i da šuti na nasilje. On je za sve naredne generacije uspostavio sunnet, prkos i požrtvovanost na putu ideologije zauzimajući taj veliki revolucionarni stav, budeći ummet i ohrabrujući ga da ne umire u poniženju i preziru time što je odbio dati prisegu oslobođenom robu, sinu oslobođenog roba, Jezidu, Muavijinom sinu, riječima:

إِنَّ مِثْلِي‏ لَا يُبَايِعُ‏ مِثْلَهَ.‏َ

„Doista, neko poput mene nikada ne daje prisegu nekome poput njega.“ Upravo on je otvoreno govorio svom bratu, Muhammedu ibn Hanefiji, utjelovljujući taj prkos:

يَا أَخِي، وَ اللَّهِ، لَوْ لَمْ يَكُنْ مَلْجَأٌ وَ لَا مَأْوًى‏، لَمَا بَايَعْتُ يَزِيدَ بْنَ مُعَاوِيَةَ.

„Brate moj, tako mi Allaha, da nema na čitavom dunjaluku ni jedno mjesto boravka niti utočišta, ne bih dao prisegu Jezidu, Muavijinom sinu.“

Uprkos tome što je šejtan bio savladao savjest ljudi pa ih umrtvio dotle da su pristali na poniženje, imam Husejn, a.s., je stao podižući glas u lice velike vojske zla i nepravde emevijskih otpadnika:

وَ اللَّهِ، لَا أُعْطِيكُمْ بِيَدِي إِعْطَاءَ الذَّلِيلِ‏ وَ لَا أُقِرُّ لَكُمْ إِقْرَارَ الْعَبِيدِ، (ثُمَّ نَادَى يَا عِبَادَ اللَّهِ)‏ إِنِّي عُذْتُ بِرَبِّي وَ رَبِّكُمْ أَنْ تَرْجُمُون‏.

„Kunem se Allahom, neću vam se pokoriti poslušnošću poniznoga, niti ću pobjeći kao što rob bježi. I ja se obraćam i svome i vašem Gospodaru da me ne kamenujete.“ (Ed-Duhan, 20)Doista, riječi imama Ebu Abdullaha el-Husejna, koje potiču iz njegovog dostojanstva i samopouzdanja, pokazatelji su najuzvišenijih stavova onih koji imaju principe, vrijednosti i nose odgovornosti misije. On je rekao:

أَلا، وَ إِنَّ‏ الدَّعِىَ‏ بْنَ الدَّعِىِّ، قَدْ رَكَزَ بَيْنَ اثْنَتَيْنِ، بَيْنَ السِّلَّةِ وَ الذِّلَّةِ، وَ هَيْهاتَ مِنَّا الذِّلَّةُ، يَأْبَى اللَّهُ ذلِكَ لَنا وَ رَسولُهُ وَ الْمُؤْمِنُونَ وَ حُجورٌ طابَتْ وَ طَهُرَتْ‏ وَ أُنُوفٌ حَمِيَّةٌ وَ نُفُوسٌ أَبِيَّةٌ مِنْ أَنْ تُؤْثَرَ طَاعَةُ اللِّئَامِ عَلَى مَصَارِعِ الْكِرَامِ.

„Znajte, čovjek nečasnog rođenja, od oca nečasnoga rođenja, ostavio nam je izbor između dviju stvari: mača i poniženja. Koliko je samo daleko poniženje od nas! Ne voli Allah za nas tako nešto – niti Njegov Poslanik, ni vjernici ni ljudi časni i čistih srca, niti to vole gorljive niti ponosne duše – da damo prednost pokoravanju nevaljalim nad časnim smrtima.“

Ovako je imam Husejn, a.s., podučio čovječanstvo šta znači prkos u stavovima i požrtvovanost zbog poslanice.

Otvorenost i smjelost u izricanju istine

Doista je pokret imama Husejna bio poput vulkana koji je izbio u historiji islamske poslanice, snažni potres koji je probudio svijest onih koji su pokazali klonulost u pomaganju istine, čista riječ koja je pozvala sve revolucionare i one koji su odani ideologiji i islamskoj poslanici da nastave put u izgradnji časnog društva u skladu s onim što su Svevišnji Allah i Njegov Poslanik željeli.

Imam Husejn, a.s., je koristio metode otvorenosti i otkrovenja, objašnjavajući ummetu i poremećaje i iskrivljenosti i ispravan put. On je taj koji je potpuno smjelo stao pred nasilnike, upozoravajući ih i sprječavajući ih u daljem činjenju nepravde i razvrata... Njegova pisma Muaviji su, bez i najmanje dvojbe, jasna u upozoravanju i opominjanju zbog nastavljanja nasilja te u otkrivanju stepena njegove zablude i pokvarenosti ummetu.

On je potpuno jasno i energično odbio dati prisegu Jezidu ibn Muaviji. Objašnjavajući to Velidu ibn Utbi, Jezidovom namjesniku u Medini, rekao je:

إِنَّا أَهْلُ بَيْتِ النُّبُوَّةِ وَ مَعْدِنُ الرِّسَالَةِ وَ مُخْتَلَفُ الْمَلَائِكَةِ وَ مَحَلُّ الرَّحْمَةِ، بِنَا فَتَحَ اللَّهُ وَ بِنَا خَتَمَ اللَّهُ وَ يَزِيدُ رَجُلٌ فَاسِقٌ، شَارِبُ الْخَمْرِ، قَاتِلُ النَّفْسِ الْمُحَرَّمَةِ، مُعْلِنٌ بِالْفِسْقِ، وَ مِثْلِي‏ لَا يُبَايِعُ‏ مِثْلَهَ.‏

„O, namjesniče, mi smo porodica vjerovjesništva, izvorišta poslanstva, mjesta obilaženja meleka, uporišta Božije milosti. Bog je počeo s nama i završit će s nama, a Jezid je griješnik, pijanica, ubica nedužnih ljudi, javno čini razvrat, i osoba poput mene nikada neće dati podršku čovjeku poput Jezida...“

Njegova otvorenost prema njegovim ashabima i onima koji su ga podržavali je bila jasna: dok su se kretali prema Kufi, pristigla mu je vijest da je Muslim ibn Akil poginuo i da je narod odustao od toga da mu pomaže, pa je onima koji su ga slijedili, da bi im vratio nadu, rekao:

قَدْ خَذَلَنَا شِيعَتُنَا، فَمَنْ أَحَبَّ مِنْكُمُ الِانْصِرَافَ، فَلْيَنْصَرِفْ فِي غَيْرِ حَرَجٍ، لَيْسَ عَلَيْهِ ذِمَامٌ.

„Doista, naši sljedbenici su nas ostavili na cjedilu. Pa ko od vas voli da odustane – neka odustane, bez ikakve neugodnosti i obaveze.“Razišli su se od njega oni koji su došli radi neke koristi i oni sa slabijim vjerovanjem, a ostali su odabranici iz njegove porodice i sljedbenika. On ih nije prevario niti im je laskao u to vrijeme kada je teško mogao naći pomagače.

Prije početka sukoba dozvolio je svim vjernim prijateljima koji su ga slijedili da idu ovim riječima:

إِنِّي لا أَعْلَمُ أصْحَابًا أَصَحَّ مِنْكُمْ وَ لا أَعْدَلَ وَ لا أَفْضَلَ أَهْلِ بَيتٍ، فَجَزَاكُمُ الله عَنِّي خَيرًا! فَهَذا اللَّيْلُ قَدْ أَقْبَلَ، فَقُومُوا وَ اتَّخِذُوهُ جَمَلاً، وَ لْيَأْخُذْ كُلُّ رَجُلٍ مِنْكُمْ بِيَدِ صَاحِبِهِ أَوْ رَجُلٍ مِنْ إِخْوَتِي وَ تَفَرَّقُوا فِي سَوَادِ هَذَا اللَّيْلِ وَ ذَرُونِي وَ هَؤُلاءِ الْقَوْمَ، فَإِنَّهُمْ لا يَطْلُبُونَ غَيرِي، وَ لَوْ أَصَابُونِي وَ قَدَرُوا عَلَى قَتْلِي لَمَا طَلَبُوكُمْ.

„Uistinu, ja ne poznajem prijatelje bolje od mojih prijatelja, niti porodicu dobrostiviju od moje porodice. Da vam Bog s moje strane podari najbolje nagrade. ...Sada vas je noć prekrila svojom tminom, okoristite se tom prilikom. Svaki od vas neka povede svog druga ili nekog od moje braće. Raziđite se u tmini noći, a mene ostavite sa ovim narodom, jer ovi ljudi traže mene. Kad do mene dođu i ubiju me, okanit će se vas.“

Činjenica je da će, ko god prostudira detalje pokreta imama Husejna, naići na iskrenost, otvorenost, smjelost u svakoj riječi, svakom djelu i u svim koracima ovog njegovog blagoslovljenog pokreta.

Ibadet i bogobojaznost

Ebu Abdullah el-Husejn ni u jednom trenutku života ni tren nije prekinuo vezu sa svojim Gospodarom. Ovu vezu je utjelovio u obliku robovanja Allahu, učvršćivao je veze sa Stvoriteljem, neka Mu je veličanstvena moć, ojačao je požrtvovanost pokornošću i potpunom predanošću pred Allahom i radi Njega. Njegovo robovanje je bilo plod istinske spoznanje Svevišnjeg Allaha.

Kratak pogled na njegovu dovu na dan Arefe nam jasno pokazuje dubinu njegove spoznje Allaha i čvrstinu njegove veze s Njim, a ovdje ćemo citirati jedan odlomak iz nje:

كَيْفَ يُسْتَدَلُّ عَلَيْكَ بِمَا هُوَ فِي وُجُودِهِ مُفْتَقِرٌ إِلَيْكَ أَ يَكُونُ لِغَيْرِكَ مِنَ الظُّهُورِ مَا لَيْسَ لَكَ حَتَّى يَكُونَ هُوَ الْمُظْهِرَ لَكَ مَتَى غِبْتَ حَتَّى تَحْتَاجَ إِلَى دَلِيلٍ يَدُلُّ عَلَيْكَ وَ مَتَى بَعُدْتَ حَتَّى تَكُونَ الْآثَارُ هِيَ الَّتِي تُوصِلُ إِلَيْكَ عَمِيَتْ عَيْنٌ لَا تَرَاكَ وَ لَا تَزَالُ عَلَيْهَا رَقِيباً وَ خَسِرَتْ صَفْقَةُ عَبْدٍ لَمْ تَجْعَلْ لَهُ مِنْ حُبِّكَ نَصِيبا...

„Kako može poslužiti kao dokaz o Tebi ono što u svom postojanju ovisi o Tebi? Ima li nešto mimo Tebe takvu jasnoću koju Ti nemaš da bi ono ukazivalo na Te? Kada si bio odsutan pa da treba dokaz da upućuje na Te i kada si bio dalek da bi tragovi bili oni što će odvesti do Tebe? Slijepo je oko koje ne vidi da Ti bdiješ nad njim, propala je pogodba roba za kojeg nisi odredio udio Svoje ljubavi...

إِلَهِي، هَذَا ذُلِّي ظَاهِرٌ بَيْنَ يَدَيْكَ وَ هَذَا حَالِي لَا يَخْفَى عَلَيْكَ مِنْكَ، أَطْلُبُ الْوُصُولَ إِلَيْكَ وَ بِكَ أَسْتَدِلُّ عَلَيْكَ، فَاهْدِنِي بِنُورِكَ إِلَيْكَ وَ أَقِمْنِي بِصِدْقِ الْعُبُودِيَّةِ بَيْنَ يَدَيْك‏...

Bože moj, evo ova moja poniznost pred Tobom je očita i ovo moje stanje nije Ti skriveno, od Tebe tražim dostizanje do Tebe i Tobom tražim put do Tebe, pa uputi me svojom svjetlošću ka Sebi i učvrsti me pred Sobom iskrenošću robovanja...

أَنْتَ الَّذِي أَشْرَقْتَ الْأَنْوَارَ فِي قُلُوبِ أَوْلِيَائِكَ حَتَّى عَرَفُوكَ وَ وَحَّدُوكَ وَ أَنْتَ الَّذِي أَزَلْتَ الْأَغْيَارَ عَنْ قُلُوبِ أَحِبَّائِكَ حَتَّى لَمْ يُحِبُّوا سِوَاكَ وَ لَمْ يَلْجَئُوا إِلَى غَيْرِكَ أَنْتَ الْمُونِسُ لَهُمْ حَيْثُ أَوْحَشَتْهُمُ الْعَوَالِم‏...

Ti si Taj Koji je obasjao svjetlošću srca Svojih prijatelja sve dok Te nisu spoznali i potvrdili Tvoju jednoću i Ti si Taj Koji je otklonio strance iz srca svojih poklonika sve dok nisu odbacili ljubav prema drugima i potragu za utočištem kod nekog mimo Tebe. Ti si drug njihov kada ih ljudi ostave u osamljenosti...

مَا ذَا وَجَدَ مَنْ فَقَدَكَ؟ وَ مَا الَّذِي فَقَدَ مَنْ وَجَدَكَ؟ لَقَدْ خَابَ مَنْ رَضِيَ دُونَكَ بَدَلًا وَ لَقَدْ خَسِرَ مَنْ بَغَى عَنْكَ مُتَحَوَّلا...

Onaj ko je Tebe izgubio, šta je našao?! A šta je izgubio onaj ko je Tebe našao?! Zasigurno je propao onaj ko je zadovoljan nečim osim Tobom! I doista je gubitnik onaj koji se okrenuo od Tebe...

يَا مَنْ أَذَاقَ أَحِبَّاءَهُ حَلَاوَةَ الْمُؤَانَسَةِ، فَقَامُوا بَيْنَ يَدَيْهِ مُتَمَلِّقِينَ وَ يَا مَنْ أَلْبَسَ أَوْلِيَاءَهُ مَلَابِسَ هَيْبَتِهِ، فَقَامُوا بَيْنَ يَدَيْهِ مُسْتَغْفِرِين‏...

O, Ti, Koji si dao svojim poklonicima da okuse slast bliskosti pa su stali pred Tobom umiljavajući Ti se. O, Ti, koji si odjenuo svoje prijatelje odjećom Svog strahopoštovanja pa su stali pred Tobom tražeći oprost...“

Doista se na njemu (imamu Husejnu) vidjela veličina straha od Allaha i jačina opreznosti prema Njemu, dotle da su ga upitali: „Koliko li je velik tvoj strah od tvog Gospodara?“, a on je odgovorio:

لَا يَأْمَنُ‏ يَوْمَ‏ الْقِيَامَةِ إِلَّا مَنْ خَافَ اللَّهَ فِي الدُّنْيَا.

„Neće biti u miru na Sudnjem danu niko do onaj ko se bude bojao Allaha na ovom svijetu.“

Neki primjeri njegovih ibadeta

Ibadet je za Poslanikovu porodicu bio postojanje i život. Njihov užitak bio je u šaputanju sa Svevišnjim Allahom, a njihov ibadet se nije prekidao ni danju ni noću, ni tajno ni javno. Imam Husejn, a.s.,, koji je bio jedan od stubova ove časne porodice, pred Svemoćnim je stajao onako kako stoji učeni pobožnjak sa spoznajom i uvjerenjem. Kada bi uzimao abdest, boja lica bi mu se promijenila i zadrhtali bi njegovi udovi i, kad su ga pitali za razlog, odgovorio je:

حَقٌّ عَلَى كُلِّ مَنْ وَقَفَ بَيْنَ يَدَيْ رَبِّ الْعَرْشِ أَنْ‏ يَصْفَرَّ لَوْنُهُ‏ وَ تَرْتَعِدَ مَفَاصِلُهُ.

„Dostojno je onome ko stoji pred Svemoćnim da mu boja lica požuti i udovi zadrhte.“

Trudio se da obavi namaz čim nastupi vrijeme, čak i u najtežim situacijama: stao je da klanja podne namaz u vrhuncu krvavog sukoba desetog dana muharrema,kada ga je vojska zablude bila opkolila i gađala strijelama sa svih strana.

Izlazio je ponizno pred Bogom idući prema Njegovoj časnoj kući i obavljao je obrede hadždža ponizno i skrušeno. Na hadždž je išao pješice dvadeset i pet puta.Među šijskim poznavaocima hadisa u svim generacijama dobro je poznata njegova skrušenost na Arefatu u danima hadždža i njegovim dugim šaputanjima s Gospodarom dok je stajao na putu prema brdu kada su se ljudi okupljali oko njega.

Puno je činio dobročinstvo i udjeljivao sadaku. Preneseno je da je bio naslijedio neku zemlju i neke stvari pa je sve udijelio kao sadaku prije nego što ih je i preuzeo. Imao je običaj u tmini noći nositi hranu bijednima u Medini ne želeći time ništa osim nagrade kod Allaha i Njegovu bliskost.

II glava

Djetinjstvo imama Husejna Sejjidu-š-šuheda

Periodi života imama Husejna Sejjidu-š-šuheda

Imam Husejn, a.s., od rođenja do imameta

Djetinjstvo imama Husejna Sejjidu-š-šuheda

Ebu Abdullah el-Husejn ibn Ali ibn ebi Talib je treći imam od časnih imama iz Ehli bejta, drugi unuk Allahovog Poslanika, poglavar mladića stanovnika Dženneta, mirisni cvijet Mustafin, jedan od pet članova obuhvaćenim ogrtačem i Sejjidu-š-šuheda, a majka mu je Fatima, kćerka Allahovog Poslanika.

Datum njegovog rođenja

Većina historičara naglašava da se rodio trećeg šabana, četvrte godine po hidžri u Medini.Neki drugi historičari su tvrdili da se rodio u trećoj godini po hidžri.

San Umm Ajmane

Poslanik, s.a.v.a., je rođenjem Husejna protumačio san Umm Ajmane – sanjala je da je komadić tijela Allahovog Poslanika pao u njenu kući zbog čega se ona bila jako uznemirila –i dodao je da će Husejn biti u njenoj kući na dojenju. Preneseno je da je imam Sadik, a.s., pričao: „Susjedi Umm Ajmane su došli do Poslanika, s.a.v.a., i rekli: ,O, Allahov Poslaniče, Umm Ajman sinoć od plača nije spavala. Neprestano je plakala do jutra.‘ pa je Poslanik, s.a.v.a., poslao po nju. Kada je došla, Poslanik je upitao:

يَا أُمَّ أَيْمَنَ، لَا أَبْكَى اللَّهُ عَيْنَكِ، إِنَّ‏ جِيرَانَكِ‏ أَتَوْنِي‏ وَ أَخْبَرُونِي أَنَّكِ لَمْ تَزَلِ اللَّيْلَ تَبْكِينَ أَجْمَعَ، فَلَا أَبْكَى اللَّهُ عَيْنَكِ، مَا الَّذِي أَبْكَاكِ؟ قَالَتْ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، رَأَيْتُ رُؤْيَا عَظِيمَةً شَدِيدَةً، فَلَمْ أَزَلْ أَبْكِي اللَّيْلَ أَجْمَعَ. فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ، صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَ آلِهِ: فَقُصِّيهَا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ، فَإِنَّ اللَّهَ وَ رَسُولَهُ أَعْلَمُ. فَقَالَتْ: تَعْظُمُ عَلَيَّ أَنْ أَتَكَلَّمَ بِهَا. فَقَالَ لَهَا: إِنَّ الرُّؤْيَا لَيْسَتْ عَلَى مَا تَرَى، فَقُصِّيهَا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ. قَالَتْ: رَأَيْتُ فِي لَيْلَتِي هَذِهِ كَأَنَّ بَعْضَ أَعْضَائِكَ مُلْقًى فِي بَيْتِي. فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ، صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَ آلِهِ: نَامَتْ عَيْنُكِ، يَا أُمَّ أَيْمَنَ، تَلِدُ فَاطِمَةُ الْحُسَيْنَ فَتُرَبِّينَهُ وَ تَلْبَيْنَهُ‏ فَيَكُونُ بَعْضُ أَعْضَائِي فِي بَيْتِكِ.‏

,O, Umm Ajman, neka Allah ne uplače tvoje oči, tvoji susjedi su me obavjestili da neprestano od sinoć plačeš. Neka Allah ne uplače tvoje oči, šta se desilo?‘ i ona mu je odgovorila: ,Allahov Poslaniče, usnila sam velik i težak san, pa sam zato cijelu noć plakala.‘ Rekao joj je: ,Ispričaj mi, jer doista Allah i Poslanik bolje znaju značenje‘, a ona se ustručavala: ,Teško mi je to izgovoriti!‘ Poslanik, s.a.v.a., ju je pokušao utješiti: ,Doista, san ne znači to što si usnila, ispričaj Allahovom Poslaniku‘ pa mu je napokon ispričala: ,Sinoć sam sanjala da je dio tvoga tijela bačen u moju kuću.‘ On joj na to rekao: ,Neka ti oči se smire, Umm Ajman, Fatima će roditi Husejna, pa ćeš ga ti dojiti i odgajati i tako će dio moga tijela biti u tvojoj kući.‘“

Blagoslovljeno novorođenče

Prvakinja žena, hazreti Fatima, rodila je svoje veličanstveno dijete i radosna vijest je došla do Poslanika. Požurio je do Alijeve i Fatimine kuće i rekao Esmi bint Umejsi:

يَا أَسْمَاءُ، هَلُمِّي ابْنِي.

„O, Esma, donesi mi mog sina!“ Donijela ga je umotanog u bijelo platno i Poslanik se obradovao, privio ga sebi i proučio mu ezan na desno, a ikamet na lijevo uho. Zatim ga je stavio u naručje i zaplakao. Esma ga je upitala:

فِدَاكَ أَبِي وَ أُمِّي مِمَّ بُكَاؤُكَ؟

„Neka su mi otac i majka žrtva za vas, zašto plačete?“, a Poslanik joj je odgovorio da plače zbog tog svog sina. Ona se začudila:

إِنَّهُ وُلِدَ السَّاعَةَ يَا رَسُولَ اللَّهِ؟

„On je tek rođen“, pa joj je Poslanik objasnio:

تَقْتُلُهُ‏ الْفِئَةُ الْبَاغِيَةُ مِنْ بَعْدِي، لَا أَنَالَهُمُ اللَّهُ شَفَاعَتِي.

„Esma, poslije mene ubit će ga nepravedna skupina, neka ih Allah udalji od mog šefaata...“

Zatim je Poslanik upitao Alija: „Kakvo si ime nadjenuo mom sinu?“, a Ali mu je odgovorio: „Ne bih da vas preteknem u nadijevanju imena, Allahov Poslaniče.“ Tada je spuštena Objava Božijem miljeniku Muhammedu, noseći ime za novorođenče od Svevišnjeg Allaha. Nakon što je primio Božiju naredbu u vezi s imenom blagoslovljenog djeteta, obratio se Aliju: „Nadjenite mu ime Husejn.“

Sedmog dana po Husejnovom rođenju Poslanik je došao u Fatiminu kuću, zaklao ovna kao akiku za svog unuka Husejna, naredio da mu se ošiša kosa i da se udijeli sadaka od srebra u težini njegove kose te naredio da ga osunnete.Dakle, Poslanik je za svog unuka Husejna uradio isto što i za njegovog brata Hasana.

Poslanikova briga o Husejnu

Brojne su predaje prenesene od Poslanika u vezi s Husejnom, a sve one ukazuju na visok položaj koji je on imao u svijetu poslanice i ummeta. Ovdje ćemo navesti nekoliko primjera da bismo približili veličanstvo njegovog položaja.

Selman prenosi da je čuo kako Božiji Poslanik govori o Hasanu i Husejnu:

اللَّهُمَّ إِنِّي‏ أُحِبُّهُمَا فَأَحِبَّهُمَا وَ أَحِبَّ مَنْ يُحِبُّهُمَا.

„Bože, doista ja volim njih dvojicu, pa voli ih i Ti i voli svakog ko voli njih dvojicu.“

مَنْ أَحَبَّ الْحَسَنَ وَ الْحُسَيْنَ أَحْبَبْتُهُ وَ مَنْ‏ أَحْبَبْتُهُ‏ أَحَبَّهُ‏ اللَّهُ‏ وَ مَنْ أَحَبَّهُ اللَّهُ أَدْخَلَهُ الْجَنَّةَ وَ مَنْ أَبْغَضَهُمَا أَبْغَضْتُهُ وَ مَنْ أَبْغَضْتُهُ أَبْغَضَهُ اللَّهُ وَ مَنْ أَبْغَضَهُ اللَّهُ أَدْخَلَهُ النَّار.

„Ko voli Hasana i Husejna – ja njega volim, koga ja budem volio, volit će ga i Allah, a koga Allah voli, uvest će ga u Džennet. Ko njih dvojicu mrzi – ja mrzim njega, a koga ja budem mrzio – mrzit će ga i Allah, a koga Allah mrzi – ostavit će zauvijek ga u Vatri.“

إِنَّ ابْني هَذينِ رَيْحَانَتَاي مِنَ الدُّنْيَا.

„Doista su ova dva moja sina moji mirisni cvjetovi ovog svijeta.“

Od Ibn Mes'uda je preneseno da je pričao: „Poslanik, s.a.v.a., je bio na namazu kad su došli Hasan i Husejn i popeli se na njegova leđa. Poslanik je digao glavu i nježno ih spustio, ali kada se vratio na sedždu, njih dvojica su mu se opet popela na leđa. I pored toga, kada je završio namaz, stavio je jednog na desno krilo, a drugog na lijevo, pa rekao:

مَنْ يُحِبُّنِي فَلْيُحِبَّ هَذينِ.

„Svako ko mene voli, neka voli i ovu dvojicu.“

Ibn Mesud prenosi i sljedeće hadise:

حُسَيْنٌ مِنِّي وَ أَنَا مِنْهُ‏ أَحَبَ‏ اللَّهُ‏ مَنْ‏ أَحَبَ‏ حُسَيْناً حُسَيْنٌ سِبْطٌ مِنَ الْأَسْبَاطِ.

„Husejn je od mene i ja sam od Husejna, Allah voli onoga ko voli Husejna. Husejn je jedan od mojih unuka.“

الْحَسَنُ وَ الْحُسَيْنُ خَيْرُ أَهْلِ‏ الْأَرْضِ‏ بَعْدِي‏ وَ بَعْدَ أَبِيهِمَا وَ أُمُّهُمَا أَفْضَلُ نِسَاءِ أَهْلِ الْأَرْضِ‏.

„Hasan i Husejn su najbolji stanovnici Zemlje nakon mene i njihovog oca, a njihova majka je najbolja žena među ženama stanovnika Zemlje.“

الْحَسَنُ وَ الْحُسَيْنُ سَيِّدَا شَبَابِ‏ أَهْلِ الْجَنَّةِ.

„Hasan i Husejn su poglavari mladića stanovnika Dženneta.“

Preneseno je od Burre bint Umejje el-Huza'i da je pričala: „Kada je Fatima zatrudnila s Hasanom, Poslanik, s.a.v.a., je krenuo ne putovanje pa joj je rekao:

يَا فَاطِمَةُ إِنَّكِ سَتَلِدِينَ‏ غُلَاماً قَدْ هَنَّأَنِي بِهِ جَبْرَئِيلُ فَلَا تُرْضِعِيهِ حَتَّى أَجِي‏ءَ إِلَيْكِ.

,Doista, rodit ćeš dječaka čije rođenje mi je čestitao Džebrail, pa nemoj ga dojiti dok se ja ne vratim.‘“ Burre je nastavila: „Ušla sam kod Fatime kada je rodila Hasana i prošla su tri dana, a ona ga nije dojila, pa sam joj rekla: ,Dozvoli da ga ja podojim.‘ Prvo je odbila, ali onda ju je osjećanje majčinstva prisililo te ga je podojila. Kada je došao Poslanik, s.a.v.a., i upitao je šta je uradila, ona je odgovorila: ,Osjećanje majčinstva me primoralo da ga podojim‘, na što je on samo primijetio:

أَبَى الله، عَزَّ وَ جَلَّ، إِلّا مَا أَرَادَ.

,Neće se ništa dogoditi osim ono što Svevišnji želi.‘“

Kada je Fatima zatrudnila s Husejnom, Poslanik, s.a.v.a., je također bio krenuo na putovanje i opet je rekao Fatimi:

يَا فَاطِمَةُ إِنَّكِ سَتَلِدِينَ‏ غُلَاماً قَدْ هَنَّأَنِي بِهِ جَبْرَئِيلُ فَلَا تُرْضِعِيهِ حَتَّى أَجِي‏ءَ إِلَيْكِ وَ لَوْ أَقَمْتِ شَهْراً.

,Doista, rodit ćeš dječaka čije rođenje mi je čestitao Džebrail, pa nemoj ga dojiti dok se ja ne vratim, i ako potraje mjesec dana.‘ I zaista, kada je rodila Husejna, Fatima ga nije dojila sve dok nije došao Poslanik. Ponovo ju je upitao: ,Šta si činila?‘, ali ovaj put mu je mogla odgovoriti: ,Nisam ga dojila.‘ Onda ga je Poslanik uzeo i stavio svoj jezik u njegove usne i Husejn je počeo sisati, a Poslanik, s.a.v.a., mu je govorio:

إِيهاً، حُسَينُ، إِيهاً حُسَينُ!

,Još, Husejne, još, Husejne‘, pa rekao:

أَبَى اللهُ إِلَّا مَا يُرِيدُ، هِيَ فِيكَ وَ فِي وُلْدِكَ.

,Neće se ništa dogoditi osim ono što Svevišnji želi, ono je u tebi i u tvojoj djeci‘,a mislio je na imamet.“

„Poslanik, s.a.v.a., je bio sjedio, pa su došli Hasan i Husejn. Kada ih je vidio, ustao je i kako mu se bio oduljio njihov dolazak, krenuo prema njima pa ih stavio na ramena i rekao:

نِعْمَ‏ الْمَطِيُ‏ مَطِيُّكُمَا وَ نِعْمَ الرَّاكِبَانِ أَنْتُمَا وَ أَبُوكُمَا خَيْرٌ مِنْكُمَا.

,Koliko li je dobra vaša jahalica i koliko li ste dobri jahači vas dvojica, a vaš otac je bolji od vas.‘“

Njegovo priime i nadimci

Njegov priime je Ebu Abdullah. Što se tiče njegovih nadimaka, to su: Er-Rešid, El-Vefij, Et-Tajjib, Es-Sejjid, Ez-Zekij, El-Mubarek, Et-Tabi' li merdatillah, Ed-Delil 'ala zatillah i Es-Sibt. Najpoznatiji od nadimaka je onaj kojim ga je njegov djed opisao u svom poznatom govoru o njemu i njegovom bratu:

إِنَّهُمَا سَيِّدَا شَبَابِ‏ أَهْلِ الْجَنَّةِ.

„Doista su njih dvojica poglavari mladića stanovnika Dženneta“, a također i Es-Sibt, zbog hadisa:

حُسَيْنٌ سِبْطٌ مِنَ‏ الْأَسْبَاطِ.

„Husejn je sibt od asbata“(sibt znači unuk).

Periodi života imama Husejna Sejjidu-š-šuheda

Život svakog bezgrješnog imama se dijeli u dva sasvim odvojena dijela. Prvi dio je od rođenja do vremena kada preuzima ključeve vođstva i povjereni vilajet od Allaha i o kojem su jasno i izričito izrečene predaje Allahovog Poslanika i samih imama, a drugi dio počinje od dana preuzimanja uprave nad muslimanima i vjernicima do dana šehadeta.

Svaki dio se po prirodi okolnosti i događaja dijeli u više perioda. Mi ćemo analizirati prvi dio sa svim periodima i najvažnijim događajima, to jeste od rođenja do imameta, u trećem poglavlju druge glave, dok ćemo drugi dio s njegovim različitim periodima detaljno obrađivati u trećoj glavi.

Potrebno je znati da prvi dio života imama Husejna ima četiri perioda:

1.u doba njegovog djeda, s.a.v.a., a to je od četvrte do desete godine po hidžri,

2.u doba trojice halifa, a to je od jedanaeste do 35. godine po hidžri,

3.u doba blagoslovljene alevijske vlasti, a to je od vremena davanja prisege ocu do dana šehadeta njegovog oca, neka je Božiji salavat na njega, što je od 35. do 40. godine po hidžri i

4.u vrijeme njegovog brata Hasana Mudžteba, koje je trajalo oko deset godina, odnosno od pred kraj ramazana 40. godine po hidžri do početka ili kraja mjeseca safera 50. godine po hidžri, kada je imam Hasan postao šehid, a on preuzeo vođstvo poslije njega.

Drugi dio njegovog života počinje nakon pogibije njegovog brata i završava njegovim šehadetom na zemlji Taff na dan ašure 61. godine po hidžri, i on sadrži dva zasebna perioda:

1.period njegovog života u Muavijinoj vlasti, u kojoj je on ostao pri sklopljenom ugovoru o primirju, uprkos Muavijinim kršenjima svih uvjeta imama Hasana, koje je stiglo do vrhunca zavjerom njegovog trovanja kako bi se Muavija oslobodio rivala i uklonio sve prepreke koje su mu stajale na putu da postavi na vlast svog sina, razvratnika Jezida.

2.period njegovog života za vrijeme Jezidove vlasti, koji počinje Muavijinim nametanjem svog sina Jezida kao vladara, koji će se popeti na vrat muslimanima nakon smrti svog oca, i njegov pokušaj uzimanja prisege od imama Husejna s ciljem uništavanja opozicije čiji su korijeni već bili poznati u danima njegovog oca. Odatle počinje pokret imama Husejna koji je bio poput uspavanog vulkana koji se budi eksplozijom razvrata, pokvarenosti i pojavljivanjem svih vidova grijeha na sceni vođstva i u vladajućoj strukturi. On je počeo svoj pokret iz Medine, nastavljajući ga prema Mekki i potom prema Iraku, a njegovo strpljenje i džihad krunisani su njegovom čistom krvlju i krvlju njegove porodice i odabranih ashaba, koju su dali na Božijem putu.

Imam Husejn od rođenja do imameta

Imam Husejn u okrilju svog djeda

U životu Božijeg Poslanika i islamskoj poslanici širok je prostor, duboka su značenja i veliki je značaj kuće Alija, Fatime i njihovih sinova, jer je to kuća koja će uzeti u svoje okrilje poslanicu i prenositi breme hilafeta i odgovornost očuvanja vjere i ummeta. Zbog toga je ovoj kući trebao veći udio obilja Poslanikove ljubavi, pažnje i očinstva. Ni sam Poslanik nije štedio ni na kakvim zalaganjima u napajanju svog blagoslovljenog drveta u Alijevoj kući, i to je redovno ponavljao, od jutra do večeri, objašnjavajući da sudbina ummeta zavisi od očuvanosti ove kuće i pokornosti njenim vlasnicima, kao što se to očituje u njegovom govoru:

إِنَّ عَليًّا رَايةُ الْهُدَى‏ بَعْدِي‏ وَ إِمَامُ أَوْلِيَائِي وَ نُورُ مَنْ أَطَاعَنِي.

„Doista, Ali je bajrak upute nakon mene, imam mojih prijatelja i svjetlost onome koji se pokorava meni.“

Kada se svijet obasjao rođenjem Husejna, on je našao svoje visoko mjesto u Poslanikovom srcu i uzvišeni položaj u životu poslanice. Očima razboritog, obaviještenog, bezgrješnog, podržanog s neba, Vjerovjesnik je vidio u novorođenom djetetu nasljednika poslanice, vođu pokreta obnove koja će doći nakon perioda skrivenosti i nepokretnosti ummeta, onog ko će popraviti vjeru nakon što ona zastrani i bude iskrivljena, onog ko će oživiti sunnet nakon što bude izgubljen i porican, pa je počeo da ga sprema za nošenje velike poslanice, svojom nježnom pažnjom, svakodnevno i satima, i svojim uputama i znanjem, jer uskoro će Husejn trebati po Božijoj zapovjedi preuzeti veliku dužnost imameta u posljednjoj poslanici.

Stoga je on govorio:

الْحَسَنُ وَ الْحُسَيْنُ ابْنَايَ مَنْ أَحَبَّهُمَا أَحَبَّنِي‏ وَ مَنْ أَحَبَّنِي أَحَبَّهُ اللَّهُ وَ مَنْ أَحَبَّهُ اللَّهُ أَدْخَلَهُ الْجَنَّةَ وَ مَنْ أَبْغَضَهُمَا أَبْغَضَنِي وَ مَنْ أَبْغَضَنِي أَبْغَضَهُ اللَّهُ وَ مَنْ أَبْغَضَهُ اللَّهُ أَدْخَلَهُ النَّارَ عَلَى وَجْهِهِ.‏

„Hasan i Husejn su moja dva sina. Ko njih voli – voli i mene, a ko mene voli, voli ga Allah, a koga Allah voli, uvest će ga u Džennet. Ko njih dvojicu mrzi – mene mrzi, a ko mene mrzi – mrzit će ga Allah, a koga Allah mrzi – uvest će ga u Vatru.“Zar nije ljubav uvod u pokornost i prihvatanje vilajeta? Da, u konačnici to dvoje su jedna stvar.

Doista se Poslanik uznemiravao zbog njegovog plača i pitao za njega i kada je bio budan i kada je spavao. Poručivao je njegovoj časnoj majci Fatimi da iskazuje svom blagoslovljenom djetetu svu ljubaznost i blagost.

Čim je Husejn prohodao, Poslanik, s.a.v.a., je počeo skretati ljudima pažnju na njega i pripremati uslove da ga ummet prihvati kao nasljednika Poslanikovog sina. Koliko se samo puta Poslanik zadržavao na sedždi, dok mu se Husejn penjao na leđa, da bi pokazao ummetu svoju ljubav prema njemu i njegovo mjesto kod sebe i koliko je samo puta Poslanik, s.a.v.a., prekidao svoje govore da bi uzeo svog sina, koji bi dolazio prema njemu spotičući se, i dizao ga pored sebe na minber. Sve to je činio kako bi ukazao na njegov položaj i važnu ulogu u budućnosti ummeta.

Kada je došla kršćanska delegacija iz Nedžrana da raspravlja s Poslanikom o njegovom pozivu u islam i vjerovanju u čisti tevhid, a bila je odbila da prihvati taj poziv uprkos jasnoći Istine, Svevišnji Allah je naredio mubahele. Poslanik je izašao prema njima, a s njim su bili najodabraniji od stanovnika Zemlje po bogobojaznosti, dobrostivosti i najdraži Allahu po položaju i stupnju: Ali, Fatima, Hasan i Husejn, kako bi vodio s njima mubahele protiv nevjernika mnogobožaca koji su skrenuli s pravog puta, i u isto vrijeme ukazujući time na to da su oni porodica poslanstva i da se njima podiže islamska poslanica, a njihovo davanje na putu vjere je neiscrpno.Kada su vidjeli lice sjajno i osvijetljeno tevhidom (vjerovanje u jednoću Boga), kršćani nisu imali izlaza osim da odustanu od međusobnog proklinjanja i prihvate ponizno davanje glavarine.

Ovaj kratak period koji je Husejn živio s djedom bio je najvažniji i najljepši period u cijeloj historiji islama. U ovom periodu Poslanik, s.a.v.a., je učvrstio stubove svoje blagoslovljene države koju je uspostavio na temeljima nauke i vjere, porazio je mušričke vojske, uništio osnove nevjerstva i kada su ljudi počeli u skupinama ulaziti u Allahovu vjeru, sjajne pobjede jedna za drugom su dolazile Poslaniku i njegovim vjernim ashabima.

A onda je usred ovih pobjeda ummet je bio pogođen najvećom nedaćom: Allahov Poslanik, s.a.v.a., preselio je na ahiret. Spustila se tada duboka žalost na muslimane, a naročito na Poslanikovu porodicu, koju je ova tragedija iznurila i žar ove nedaće opekao.