Blagoslovljeno novorođenče
Prvakinja žena, hazreti Fatima, rodila je svoje veličanstveno dijete i radosna vijest je došla do Poslanika. Požurio je do Alijeve i Fatimine kuće i rekao Esmi bint Umejsi:
يَا أَسْمَاءُ، هَلُمِّي ابْنِي.
„O, Esma, donesi mi mog sina!“ Donijela ga je umotanog u bijelo platno i Poslanik se obradovao, privio ga sebi i proučio mu ezan na desno, a ikamet na lijevo uho. Zatim ga je stavio u naručje i zaplakao. Esma ga je upitala:
فِدَاكَ أَبِي وَ أُمِّي مِمَّ بُكَاؤُكَ؟
„Neka su mi otac i majka žrtva za vas, zašto plačete?“, a Poslanik joj je odgovorio da plače zbog tog svog sina. Ona se začudila:
إِنَّهُ وُلِدَ السَّاعَةَ يَا رَسُولَ اللَّهِ؟
„On je tek rođen“, pa joj je Poslanik objasnio:
تَقْتُلُهُ الْفِئَةُ الْبَاغِيَةُ مِنْ بَعْدِي، لَا أَنَالَهُمُ اللَّهُ شَفَاعَتِي.
„Esma, poslije mene ubit će ga nepravedna skupina, neka ih Allah udalji od mog šefaata...“
Zatim je Poslanik upitao Alija: „Kakvo si ime nadjenuo mom sinu?“, a Ali mu je odgovorio: „Ne bih da vas preteknem u nadijevanju imena, Allahov Poslaniče.“ Tada je spuštena Objava Božijem miljeniku Muhammedu, noseći ime za novorođenče od Svevišnjeg Allaha. Nakon što je primio Božiju naredbu u vezi s imenom blagoslovljenog djeteta, obratio se Aliju: „Nadjenite mu ime Husejn.“
Sedmog dana po Husejnovom rođenju Poslanik je došao u Fatiminu kuću, zaklao ovna kao akiku za svog unuka Husejna, naredio da mu se ošiša kosa i da se udijeli sadaka od srebra u težini njegove kose te naredio da ga osunnete.Dakle, Poslanik je za svog unuka Husejna uradio isto što i za njegovog brata Hasana.
Poslanikova briga o Husejnu
Brojne su predaje prenesene od Poslanika u vezi s Husejnom, a sve one ukazuju na visok položaj koji je on imao u svijetu poslanice i ummeta. Ovdje ćemo navesti nekoliko primjera da bismo približili veličanstvo njegovog položaja.
Selman prenosi da je čuo kako Božiji Poslanik govori o Hasanu i Husejnu:
اللَّهُمَّ إِنِّي أُحِبُّهُمَا فَأَحِبَّهُمَا وَ أَحِبَّ مَنْ يُحِبُّهُمَا.
„Bože, doista ja volim njih dvojicu, pa voli ih i Ti i voli svakog ko voli njih dvojicu.“
مَنْ أَحَبَّ الْحَسَنَ وَ الْحُسَيْنَ أَحْبَبْتُهُ وَ مَنْ أَحْبَبْتُهُ أَحَبَّهُ اللَّهُ وَ مَنْ أَحَبَّهُ اللَّهُ أَدْخَلَهُ الْجَنَّةَ وَ مَنْ أَبْغَضَهُمَا أَبْغَضْتُهُ وَ مَنْ أَبْغَضْتُهُ أَبْغَضَهُ اللَّهُ وَ مَنْ أَبْغَضَهُ اللَّهُ أَدْخَلَهُ النَّار.
„Ko voli Hasana i Husejna – ja njega volim, koga ja budem volio, volit će ga i Allah, a koga Allah voli, uvest će ga u Džennet. Ko njih dvojicu mrzi – ja mrzim njega, a koga ja budem mrzio – mrzit će ga i Allah, a koga Allah mrzi – ostavit će zauvijek ga u Vatri.“
إِنَّ ابْني هَذينِ رَيْحَانَتَاي مِنَ الدُّنْيَا.
„Doista su ova dva moja sina moji mirisni cvjetovi ovog svijeta.“
Od Ibn Mes'uda je preneseno da je pričao: „Poslanik, s.a.v.a., je bio na namazu kad su došli Hasan i Husejn i popeli se na njegova leđa. Poslanik je digao glavu i nježno ih spustio, ali kada se vratio na sedždu, njih dvojica su mu se opet popela na leđa. I pored toga, kada je završio namaz, stavio je jednog na desno krilo, a drugog na lijevo, pa rekao:
مَنْ يُحِبُّنِي فَلْيُحِبَّ هَذينِ.
„Svako ko mene voli, neka voli i ovu dvojicu.“
Ibn Mesud prenosi i sljedeće hadise:
حُسَيْنٌ مِنِّي وَ أَنَا مِنْهُ أَحَبَ اللَّهُ مَنْ أَحَبَ حُسَيْناً حُسَيْنٌ سِبْطٌ مِنَ الْأَسْبَاطِ.
„Husejn je od mene i ja sam od Husejna, Allah voli onoga ko voli Husejna. Husejn je jedan od mojih unuka.“
الْحَسَنُ وَ الْحُسَيْنُ خَيْرُ أَهْلِ الْأَرْضِ بَعْدِي وَ بَعْدَ أَبِيهِمَا وَ أُمُّهُمَا أَفْضَلُ نِسَاءِ أَهْلِ الْأَرْضِ.
„Hasan i Husejn su najbolji stanovnici Zemlje nakon mene i njihovog oca, a njihova majka je najbolja žena među ženama stanovnika Zemlje.“
الْحَسَنُ وَ الْحُسَيْنُ سَيِّدَا شَبَابِ أَهْلِ الْجَنَّةِ.
„Hasan i Husejn su poglavari mladića stanovnika Dženneta.“
Preneseno je od Burre bint Umejje el-Huza'i da je pričala: „Kada je Fatima zatrudnila s Hasanom, Poslanik, s.a.v.a., je krenuo ne putovanje pa joj je rekao:
يَا فَاطِمَةُ إِنَّكِ سَتَلِدِينَ غُلَاماً قَدْ هَنَّأَنِي بِهِ جَبْرَئِيلُ فَلَا تُرْضِعِيهِ حَتَّى أَجِيءَ إِلَيْكِ.
,Doista, rodit ćeš dječaka čije rođenje mi je čestitao Džebrail, pa nemoj ga dojiti dok se ja ne vratim.‘“ Burre je nastavila: „Ušla sam kod Fatime kada je rodila Hasana i prošla su tri dana, a ona ga nije dojila, pa sam joj rekla: ,Dozvoli da ga ja podojim.‘ Prvo je odbila, ali onda ju je osjećanje majčinstva prisililo te ga je podojila. Kada je došao Poslanik, s.a.v.a., i upitao je šta je uradila, ona je odgovorila: ,Osjećanje majčinstva me primoralo da ga podojim‘, na što je on samo primijetio:
أَبَى الله، عَزَّ وَ جَلَّ، إِلّا مَا أَرَادَ.
,Neće se ništa dogoditi osim ono što Svevišnji želi.‘“
Kada je Fatima zatrudnila s Husejnom, Poslanik, s.a.v.a., je također bio krenuo na putovanje i opet je rekao Fatimi:
يَا فَاطِمَةُ إِنَّكِ سَتَلِدِينَ غُلَاماً قَدْ هَنَّأَنِي بِهِ جَبْرَئِيلُ فَلَا تُرْضِعِيهِ حَتَّى أَجِيءَ إِلَيْكِ وَ لَوْ أَقَمْتِ شَهْراً.
,Doista, rodit ćeš dječaka čije rođenje mi je čestitao Džebrail, pa nemoj ga dojiti dok se ja ne vratim, i ako potraje mjesec dana.‘ I zaista, kada je rodila Husejna, Fatima ga nije dojila sve dok nije došao Poslanik. Ponovo ju je upitao: ,Šta si činila?‘, ali ovaj put mu je mogla odgovoriti: ,Nisam ga dojila.‘ Onda ga je Poslanik uzeo i stavio svoj jezik u njegove usne i Husejn je počeo sisati, a Poslanik, s.a.v.a., mu je govorio:
إِيهاً، حُسَينُ، إِيهاً حُسَينُ!
,Još, Husejne, još, Husejne‘, pa rekao:
أَبَى اللهُ إِلَّا مَا يُرِيدُ، هِيَ فِيكَ وَ فِي وُلْدِكَ.
,Neće se ništa dogoditi osim ono što Svevišnji želi, ono je u tebi i u tvojoj djeci‘,a mislio je na imamet.“
„Poslanik, s.a.v.a., je bio sjedio, pa su došli Hasan i Husejn. Kada ih je vidio, ustao je i kako mu se bio oduljio njihov dolazak, krenuo prema njima pa ih stavio na ramena i rekao:
نِعْمَ الْمَطِيُ مَطِيُّكُمَا وَ نِعْمَ الرَّاكِبَانِ أَنْتُمَا وَ أَبُوكُمَا خَيْرٌ مِنْكُمَا.
,Koliko li je dobra vaša jahalica i koliko li ste dobri jahači vas dvojica, a vaš otac je bolji od vas.‘“
Njegovo priime i nadimci
Njegov priime je Ebu Abdullah. Što se tiče njegovih nadimaka, to su: Er-Rešid, El-Vefij, Et-Tajjib, Es-Sejjid, Ez-Zekij, El-Mubarek, Et-Tabi' li merdatillah, Ed-Delil 'ala zatillah i Es-Sibt. Najpoznatiji od nadimaka je onaj kojim ga je njegov djed opisao u svom poznatom govoru o njemu i njegovom bratu:
إِنَّهُمَا سَيِّدَا شَبَابِ أَهْلِ الْجَنَّةِ.
„Doista su njih dvojica poglavari mladića stanovnika Dženneta“, a također i Es-Sibt, zbog hadisa:
حُسَيْنٌ سِبْطٌ مِنَ الْأَسْبَاطِ.
„Husejn je sibt od asbata“(sibt znači unuk).
Periodi života imama Husejna Sejjidu-š-šuheda
Život svakog bezgrješnog imama se dijeli u dva sasvim odvojena dijela. Prvi dio je od rođenja do vremena kada preuzima ključeve vođstva i povjereni vilajet od Allaha i o kojem su jasno i izričito izrečene predaje Allahovog Poslanika i samih imama, a drugi dio počinje od dana preuzimanja uprave nad muslimanima i vjernicima do dana šehadeta.
Svaki dio se po prirodi okolnosti i događaja dijeli u više perioda. Mi ćemo analizirati prvi dio sa svim periodima i najvažnijim događajima, to jeste od rođenja do imameta, u trećem poglavlju druge glave, dok ćemo drugi dio s njegovim različitim periodima detaljno obrađivati u trećoj glavi.
Potrebno je znati da prvi dio života imama Husejna ima četiri perioda:
1.u doba njegovog djeda, s.a.v.a., a to je od četvrte do desete godine po hidžri,
2.u doba trojice halifa, a to je od jedanaeste do 35. godine po hidžri,
3.u doba blagoslovljene alevijske vlasti, a to je od vremena davanja prisege ocu do dana šehadeta njegovog oca, neka je Božiji salavat na njega, što je od 35. do 40. godine po hidžri i
4.u vrijeme njegovog brata Hasana Mudžteba, koje je trajalo oko deset godina, odnosno od pred kraj ramazana 40. godine po hidžri do početka ili kraja mjeseca safera 50. godine po hidžri, kada je imam Hasan postao šehid, a on preuzeo vođstvo poslije njega.
Drugi dio njegovog života počinje nakon pogibije njegovog brata i završava njegovim šehadetom na zemlji Taff na dan ašure 61. godine po hidžri, i on sadrži dva zasebna perioda:
1.period njegovog života u Muavijinoj vlasti, u kojoj je on ostao pri sklopljenom ugovoru o primirju, uprkos Muavijinim kršenjima svih uvjeta imama Hasana, koje je stiglo do vrhunca zavjerom njegovog trovanja kako bi se Muavija oslobodio rivala i uklonio sve prepreke koje su mu stajale na putu da postavi na vlast svog sina, razvratnika Jezida.
2.period njegovog života za vrijeme Jezidove vlasti, koji počinje Muavijinim nametanjem svog sina Jezida kao vladara, koji će se popeti na vrat muslimanima nakon smrti svog oca, i njegov pokušaj uzimanja prisege od imama Husejna s ciljem uništavanja opozicije čiji su korijeni već bili poznati u danima njegovog oca. Odatle počinje pokret imama Husejna koji je bio poput uspavanog vulkana koji se budi eksplozijom razvrata, pokvarenosti i pojavljivanjem svih vidova grijeha na sceni vođstva i u vladajućoj strukturi. On je počeo svoj pokret iz Medine, nastavljajući ga prema Mekki i potom prema Iraku, a njegovo strpljenje i džihad krunisani su njegovom čistom krvlju i krvlju njegove porodice i odabranih ashaba, koju su dali na Božijem putu.
Imam Husejn od rođenja do imameta
Imam Husejn u okrilju svog djeda
U životu Božijeg Poslanika i islamskoj poslanici širok je prostor, duboka su značenja i veliki je značaj kuće Alija, Fatime i njihovih sinova, jer je to kuća koja će uzeti u svoje okrilje poslanicu i prenositi breme hilafeta i odgovornost očuvanja vjere i ummeta. Zbog toga je ovoj kući trebao veći udio obilja Poslanikove ljubavi, pažnje i očinstva. Ni sam Poslanik nije štedio ni na kakvim zalaganjima u napajanju svog blagoslovljenog drveta u Alijevoj kući, i to je redovno ponavljao, od jutra do večeri, objašnjavajući da sudbina ummeta zavisi od očuvanosti ove kuće i pokornosti njenim vlasnicima, kao što se to očituje u njegovom govoru:
إِنَّ عَليًّا رَايةُ الْهُدَى بَعْدِي وَ إِمَامُ أَوْلِيَائِي وَ نُورُ مَنْ أَطَاعَنِي.
„Doista, Ali je bajrak upute nakon mene, imam mojih prijatelja i svjetlost onome koji se pokorava meni.“
Kada se svijet obasjao rođenjem Husejna, on je našao svoje visoko mjesto u Poslanikovom srcu i uzvišeni položaj u životu poslanice. Očima razboritog, obaviještenog, bezgrješnog, podržanog s neba, Vjerovjesnik je vidio u novorođenom djetetu nasljednika poslanice, vođu pokreta obnove koja će doći nakon perioda skrivenosti i nepokretnosti ummeta, onog ko će popraviti vjeru nakon što ona zastrani i bude iskrivljena, onog ko će oživiti sunnet nakon što bude izgubljen i porican, pa je počeo da ga sprema za nošenje velike poslanice, svojom nježnom pažnjom, svakodnevno i satima, i svojim uputama i znanjem, jer uskoro će Husejn trebati po Božijoj zapovjedi preuzeti veliku dužnost imameta u posljednjoj poslanici.
Stoga je on govorio:
الْحَسَنُ وَ الْحُسَيْنُ ابْنَايَ مَنْ أَحَبَّهُمَا أَحَبَّنِي وَ مَنْ أَحَبَّنِي أَحَبَّهُ اللَّهُ وَ مَنْ أَحَبَّهُ اللَّهُ أَدْخَلَهُ الْجَنَّةَ وَ مَنْ أَبْغَضَهُمَا أَبْغَضَنِي وَ مَنْ أَبْغَضَنِي أَبْغَضَهُ اللَّهُ وَ مَنْ أَبْغَضَهُ اللَّهُ أَدْخَلَهُ النَّارَ عَلَى وَجْهِهِ.
„Hasan i Husejn su moja dva sina. Ko njih voli – voli i mene, a ko mene voli, voli ga Allah, a koga Allah voli, uvest će ga u Džennet. Ko njih dvojicu mrzi – mene mrzi, a ko mene mrzi – mrzit će ga Allah, a koga Allah mrzi – uvest će ga u Vatru.“Zar nije ljubav uvod u pokornost i prihvatanje vilajeta? Da, u konačnici to dvoje su jedna stvar.
Doista se Poslanik uznemiravao zbog njegovog plača i pitao za njega i kada je bio budan i kada je spavao. Poručivao je njegovoj časnoj majci Fatimi da iskazuje svom blagoslovljenom djetetu svu ljubaznost i blagost.
Čim je Husejn prohodao, Poslanik, s.a.v.a., je počeo skretati ljudima pažnju na njega i pripremati uslove da ga ummet prihvati kao nasljednika Poslanikovog sina. Koliko se samo puta Poslanik zadržavao na sedždi, dok mu se Husejn penjao na leđa, da bi pokazao ummetu svoju ljubav prema njemu i njegovo mjesto kod sebe i koliko je samo puta Poslanik, s.a.v.a., prekidao svoje govore da bi uzeo svog sina, koji bi dolazio prema njemu spotičući se, i dizao ga pored sebe na minber. Sve to je činio kako bi ukazao na njegov položaj i važnu ulogu u budućnosti ummeta.
Kada je došla kršćanska delegacija iz Nedžrana da raspravlja s Poslanikom o njegovom pozivu u islam i vjerovanju u čisti tevhid, a bila je odbila da prihvati taj poziv uprkos jasnoći Istine, Svevišnji Allah je naredio mubahele. Poslanik je izašao prema njima, a s njim su bili najodabraniji od stanovnika Zemlje po bogobojaznosti, dobrostivosti i najdraži Allahu po položaju i stupnju: Ali, Fatima, Hasan i Husejn, kako bi vodio s njima mubahele protiv nevjernika mnogobožaca koji su skrenuli s pravog puta, i u isto vrijeme ukazujući time na to da su oni porodica poslanstva i da se njima podiže islamska poslanica, a njihovo davanje na putu vjere je neiscrpno.Kada su vidjeli lice sjajno i osvijetljeno tevhidom (vjerovanje u jednoću Boga), kršćani nisu imali izlaza osim da odustanu od međusobnog proklinjanja i prihvate ponizno davanje glavarine.
Ovaj kratak period koji je Husejn živio s djedom bio je najvažniji i najljepši period u cijeloj historiji islama. U ovom periodu Poslanik, s.a.v.a., je učvrstio stubove svoje blagoslovljene države koju je uspostavio na temeljima nauke i vjere, porazio je mušričke vojske, uništio osnove nevjerstva i kada su ljudi počeli u skupinama ulaziti u Allahovu vjeru, sjajne pobjede jedna za drugom su dolazile Poslaniku i njegovim vjernim ashabima.
A onda je usred ovih pobjeda ummet je bio pogođen najvećom nedaćom: Allahov Poslanik, s.a.v.a., preselio je na ahiret. Spustila se tada duboka žalost na muslimane, a naročito na Poslanikovu porodicu, koju je ova tragedija iznurila i žar ove nedaće opekao.