40. i 41. ajet treće kur'anske sure

 

قَالَ رَبِّ أَنَّىٰ يَكُونُ لِي غُلَامٌ وَقَدْ بَلَغَنِيَ الْكِبَرُ وَامْرَأَتِي عَاقِرٌ ۖ قَالَ كَذَٰلِكَ اللَّهُ يَفْعَلُ مَا يَشَاءُ

قَالَ رَبِّ اجْعَلْ لِي آيَةً ۖ قَالَ آيَتُكَ أَلَّا تُكَلِّمَ النَّاسَ ثَلَاثَةَ أَيَّامٍ إِلَّا رَمْزًا ۗ وَاذْكُرْ رَبَّكَ كَثِيرًا وَسَبِّحْ بِالْعَشِيِّ وَالْإِبْكَارِ

 

Gospodaru moj.- reče- kako ću imati sina kad me starost ophrvala, a žena mi je nerotkinja? Eto tako- reče On – Allah čini što On hoće. (3:40)

Gospodaru moj, zamoli on, daj mi neki znak! - znak će biti- reče- što tri dana s ljudima nećeš moći govoriti, osim, znakovima. I često spominji Gospodara svoga i hvali Ga krajem dana i izjutra. (3:41)

 

Iako je Zekerijja tražio potomstvo, on se začudi kada mu supruga koja iz mladosti bijaše nerotkinja zađe u pozne godine zbog čega je njegova reakcija bila normalna, jer njegov razum nije prihvatao ono što se kosi sa zahtjevima prirode, sa logikom i iskustvom.

Zbog toga on zatraži da mu Allah ukaže na znak svoje moći te mu Allah dž.š. oduze u naredna tri dana sposobnost govora. Iako potpuno fizički zdrav, nije mogao upravljati svojim jezikom i jedino je vladao usnama i pomenu Božijeg imena.

Iz svega spomenimo da je Allahova volja iznad svega. On prema svojoj volji čini da daje plod i ono što je neplodno. Allah je kadar da učini i ono što naš um ne može razumjeti.

Prema tome, ne preostaje nam ništa drugo osim da se približimo Bogu, a to možemo učiniti  pomoću molitve i lijepi postupaka naših.