Datum: 11.07.1995.

11. jula 1995. godine desio se jedan od najvećih zločina u historiji čovječanstva, tj. genocid u Srebrenici. Genocid u Srebrenici podrazumijeva masovna, planska ubistva velikog broja bošnjačkih muškaraca i dječaka između 12 i 77 godina. Genocid se dogodio u regionu Srebrenice, a izvela ga je Vojska Republike Srpske, pod komandom generala Ratka Mladića, uključujući i paravojnu formaciju "Škorpioni", pod kontrolom Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Genocid su počinili svi oni koji nam danas nameću kojekave rezolucije o Srebrenici i govore o kojekavim “istinama.” Genocid u Srebrenici je počinjen isključivo nad bosanskim muslimanima od strane srba kojim smo i dan danas trn u oku. Svijet je dozvolio da se dogodi genocid. Njima (SAD i Evropi) ljudi nisu bitni, njima su bitni privatni interesi. Oni i dalje truju našu savjest nekakvim rezolucijama. Genocid se desio, a nama nije bitno priznajuli ga oni ili ne, nama je bitno da nas taj genocide budi, bitno je da nam taj genocide otvori oči, bitno je da učimo iz njega. Lekcija koja je jako bitna, a lahko je naučiti glasi: Zapad nam nije prijatelj. Nije nas branio 1992 – 1995, neće nas braniti ni sada. Prema tome, zasučite rukave i spremajte se za odbranu nama svete domovine Bosne. Oni nam zasigurno spremaju novi i žešći genocid. Rat u Bosni i Hercegovini još uvijek traje, on nije prestao. Možda nas više ne ubijaju puškama, ali nas ubijaju psihički, a to je najveći rat… 

Događaj se smatra jednim od najvećih masakara u Evropi od Drugog svjetskog rata, u kojem je ubijeno više od 8.000 ljudi. Masakr se generalno smatra jednim od najužasnijih događaja u savremenoj evropskoj historiji. Ratko Mladić i drugi srpski oficiri su u međuvremenu optuženi za ratne zločine uključujući i genocid pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). MKSJ je između ostalog donio pravosnažnu presudu u kojoj masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida. 

6. jula 1995. godine počela je  srpska ofanziva na zaštićenu zonu UN-a, Srebrenicu. U jeku jakih artiljerijskih napada u Srebrenici svakodnevno su ginuli civili. Udružene srpske jedinice iz Srbije i sa područja Bosne i Hercegovine, pod komandom generala Ratka Mladića uz direktnu podršku vojno-političkog rukovodstva Savezne Republike Jugoslavije, 11. jula 1995. godine, u prisustvu holandskih jedinica u sastavu UNPROFOR-a zauzimaju Srebrenicu.

Tog dana i narednih dana u Srebrenici se desio najveći zločin nad nevinim bošnjačkim civilnim stanovništvom, najveći poslije drugog svjetskog rata. Oko 50.000 ljudi se nalazilo u Srebrenici zaštićenoj zoni UN-a, a žene, djeca i starci odlaze u Potočare. Lokalno stanovništvo nije imalo mogućnost da pruži odbranu, jer je svo naoružanje, oduzeto 1993. godine, bilo uskladišteno kod UN snaga.

Nakon srebreničkog genocida ništa više nije kao što je bilo ranije. Srebrenica će ostati krvavi pečat dvadesetog vijeka. Ona je istinska bošnjačka i bosanska "Gernika". Tamo, u toj "zaštićenoj zoni", politički i vojni zvaničnici Ujedinjenih nacija predvođeni Akašijem i Žanvijeom, naprosto nisu htjeli da zaštite od pokolja bespomoćno bošnjačko civilno stanovništvo, iako su to morali učiniti, zašto su bili i veoma dobro plaćeni. Na njihovu i njima sličnih dušu neka idu sve golgote kroz koje su prošli Bošnjaci iz Srebrenice.

Na preliminarnom spisku ubijenih Srebreničana trenutno se nalazi8372 imena, a 12000 ljudi se vodi kao nestalo. Nažalost, svakodnevno se iskopavaju nove masovne grobnice, pa spisak sa ubijenim Srebreničanima svakodnevno raste. Među ubijenim je bilo dosta žena i djece, a srpski zločinci oko Srebrenice su prakticirali da pale trudne bošnjačke žene i živu djecu, što potvrđuju i slike žrtava iz masovnih grobnica.

Na samom kraju ovog teksta bitno je spomenuti licemjerstvo koje smo mi olahko prihvatili, a tiče se suđenja odgovornih za zločine. Mi smo nažalost prihvatili da drugi sude umjesto nas, mi smo dozvolili da im sude oni koji su nas zavadili, mi smo dozvolili da ih oni pomiluju nemilosrdnom rukom koja nam je zlo nanijela i čije rane još nisu zarasle. Ja Srebrenicu zaboraviti neću, jer ako je zaboravim postao sam kao oni koji su počinili genocid u njoj, ja o Srebrenici pričam gdje god odem, ja ne želim da istina spava, ja želim da o istini svi znaju, da o istini svi pričaju, a moja istina glasi “U SREBRENICI SE DOGODIO GENOCID, A POČINIO GA JE SRPSKI NAROD.” Ne pišem ovo da širim mržnju, već pišem ovo da opominjem one koji pameti imaju, jer je na mog babu puca njegov prvi komšija koji je bio srbin, i opet će pucati ukoliko mu se ukaže prilika. Vi morate shvatiti da nam je spas u jedinstvu kojeg na našim prostorima nažalost nema, ili ima ali u malim količinama. Nikada ne vjeruj oneme koji te jednom iznevjeri, nisi učio na tuđim greškama, biti ćeš primoran učiti na svojim, ukoliko ne naučiš  greške će ti se ponavljati.